DONACIJA IZ PARIZA- FK RADNIČKI SE NIKAD NE ZABORAVLJA

Dragan Đukić Abaz živi i radi u Francuskoj, ali ne zaboravlja svoje rodno mesto, prijatelje, rođake, pa ni naš crno-beli klub. Nekadašnji igrač FK Radnički usrećio je mlade fudbalere novim dresovima, ali se na toj donaciji, kako kaže, neće zaustaviti. Sada, kao verni navijač, jednom godišnje poseti teren i isprati kolo. Ljubav prema klubu prenosila se generacijski. U Đukićevoj kući večita je bila borba ko je bio bolji fudbaler, otac, stric, brat ili on. Imao bi mnogo lepih i zanimljivih priča stadion da ispriča. Tada je bio prestiž igrati za Radnički koji je znao da okupi oko 100 dece. Trener i profesor Miroljub Saulić Bleki imao je svoju parolu koju su svi sledili ,,Škola, fudbal, ljubav”. Abaz ističe da je Radnički doživeo velike pozitivne promene u poslednjih godinu dana. I zato veruje da će ova uprava uspeti da vrati nekadašnji sjaj klubu. Ono što je lepa vest da je uspeo da aktivira i ostale Kovince koji stanuju u Parizu s namerom da svakog meseca uplaćuju novac našem klubu.

Otkud ideja za donaciju i to baš sada, a ne ranije?
„Ideja za ovu donaciju postoji odavno, ali se uslovi nisu namestili da to uradim. Klub su vodile osobe koje nisu nikad igrale fudbal ni za svoj razred, a kamoli za Radnički. Drago mi je što su došli ljudi iz moje generacije koji poseduju znanja o ovom sportu i žele da pomognu. Video sam na FB-u Rnićevu donaciju i odmah sam se uključio i za jedan dan su stigli dresovi za kovinski klub“.

Kada ste poslednji put posetili teren Radničkog kluba i šta se sve promenilo od vremena kada ste vi igrali, pa do danas?
„Radnički posećujem svake godine u avgustu mesecu. Odgledam jedno kolo u Kovinu i jedno sa strane i vraćam se u Pariz. Naravno, kupim godišnju kartu. Promene su vidne, ali više u poslednjih godinu dana, nego pre 20 godina. Primetio sam da su postavljene stolice za sedenje,semafor i teren je u boljem stanju. Isto tako roditelji danas više obraćaju pažnju na svoju decu, nego što je to bilo u mom periodu. Na utakmicama ima mnogo roditelja, dok su nas gledali samo zaljubljenici u fudbal“.

Vaše mišljenje o trenutnim rezultatima i upravi FK Radnički Kovin?
„Radnički pratim preko portala srbijasport.net i u svakom momentu znam sve rezultate. Siguran sam da mogu više, a da će uz ovu upravu to i postići. Ovo je najbolja uprava u poslednjih 30 godina i od njih očekujem da Radnički uvedu u drugu ligu gde im je i mesto. Uz pomoć opštine i ljudi koji vole Radnički, imaju potencijal da se plasiraju u viši rang. Želim svu sreću Đorđu Andjelkovu i njegovim saradnicima, uz veru da im niko neće stati na put“.

Vaša igra u Radničkom, uspomene, anegdote…

„Od malena svoje slobodno vreme provodio sam dole na terenu. U klubu je igrao moj otac, stric, brat, pa logično i ja. Uvek sam ih ismejavao da ne mogu ni kopačke da mi čiste i da sam ja u porodici najbolji fudbaler. U to vreme igrati fudbal u Radničkom je bio prestiž. Tadašnji trener, Miroljub Saulić Bleki je išao po školama, dovodio decu na stadion i birao ko će nositi dres crno-belih. Sećam se, na jednom treningu bilo nas je preko 100. Svi smo bili jedna velika familija, poštovali se, što radimo i danas. Trener je uvek govorio osim zdravlja, najvažniji su škola, fudbal i ljubav. Ako imaš lošu ocenu, nema treniranja. Bleki je to pratio, znao i nismo mogli da ga pređemo. Iz moje generacije najveći uspeh postigao je Darko Kovačević koji nas je zaboravio. Malo stariji, Dragan Milošević je igrao u Grčkoj,potom trenirao u brojnim klubovima. Posebno bih kao najboljeg i najpametnijeg igrača izdvojio Milana Todorovića. Lepa su to vremena bila. Odlazak na pripreme, druženja. Putovalo se kao sa svojom porodicom. Klub se najviše voleo“.

Djukić ističe razliku između sadašnjih i tadašnjih igrača. Kao što mnoge starije generacije i sportisti zaključuju, svelo se sve na novac. Tada je igra bila ljubav. Danas roditelji imaju više žara, nego sama deca. Ipak, treba uložiti u mlade kod kojih se prepoznaje volja, želja I potencijal za bavljenjem ovim sportom.

„Nadam se i verujem da su se probudili i da su došli pravi ljudi u FK Radnički i da će biti na kraju sve kako je trebalo odavno da bude!“

U nove pobede za stari sjaj!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!