Luka Rnić sledeće sezone oblači dres Bačke

Ugovor o sportsko-tehničkoj saradnji koji su desetog dana avgusta potpisali naš klub i Bačka iz Bačke Palanke između ostalog odnosi se i na afirmaciju talentovanih kovinskih fudbalera, koji su tako dobili šansu da odu put Bačke Palanke i “izmere se” i vide gde su u ovom trenutku u odnosu na vršnjake iz drugog po vrednosti ranga domaćeg fudbala. Ovu priliku prvi je iskoristio mladi čuvar mreže Luka Rnić koji će od sledeće sezone, kada se otkloni starosna barijera (napuni 16 godina), obući dres Bačke. 

“Sticajem okolnosti moj stric  je igrao za Bačku i tamo živi već 33 godine. Otišao sam da treniram malo,  i to čak sa prvim timom,  tadašnjim superligašem.  Ljudi su primetili talenat i potencijal i rekli mi da moram da dođem.  Dogovor je takav, da zbog godina, nemam punih 16, još jednu sezonu provedem u Radničkom, a potom pređem u Bačku”, kaže za naš sajt Luka Rnić.

Luka kaže da je fudbal počeo da trenira sa šest godina, 2009. a na pitanje da li se odlučio da zaduži “jedinicu” zbog porodične tradicije (otac Mirko i stric Marjan, takođe, bili golmani) kaže:

“Iskreno, nisam ni razmišljao tada o tome. U ulici smo igrali fudbal, startovao sam kao igrač, onda sam stao na gol i pronašao se u tome.”

Mladi Rnić je prošao sve klupske selekcije, a trenutno je u kadetskoj. “Jedva čekam da napunim 16 (1. novembra), da mogu da se priključim prvom timu. Želeo bih da se zahvalim Milanu Todoroviću koji me je prošle godine, dok je bio trener, pozvao da treniram sa prvim timom i branim na prijateljskim utakmicama”. 

Trenirao si sa u redovima superligaša Bačke. Kako izgleda jedan radni dan među plavo-belima?

“Ustajanje je oko 8 uglavnom, zavisi kada imamo jutarnji trening.  Sat vremena pre početka treninga idem da zadužim opremu  i čekam početak treninga. Nakon treninga imamo obavezan ručak, posle kojeg imamo sat vreman slobodnog. Posle toga je obavezan odmor. Pred početak po podnevnog treninga isto idem sat vremna ranije da zadužim opremu, nakon treninga imamo večeru, posle koje imamo slobodno do 10, a nakon toga moramo biti u svojim sobama”, kaže Rnić i dodaje da je odlično prihvaćen od ostatka ekipe iz Bačke Palanke.

Imaš li golmanske uzore?

“Kasiljas i De Gea, ali Kasiljaje ono sto se kaze, broj 1.”

Odbrana na koju si ponosan?

“Uuff, ima ih puno, ali možda bih izdvojio, odlučujući penal, protiv Dinama iz Pančeva, za osvanje Lige 9.”

Primljen gol koji želiš da zaboraviš?

“Sve prouzrokovane mojim greškama. Česći su bili dok sam bio mladji, sada ih i nema baš, hvala Bogu.”

Najdraža pobeda?

“Uuuh, teško pitanje, svaka pobeda je draga, ali, ajde recimo da je možda poslednje kolo, koje je odredjivalo prvaka kadetske lige, protiv Kačareva, koju smo dobili 4:3”.

Da li ti se nekada desilo da daš gol, iako si golman?

“Jeste jednom, ali na malom fudbalu, rukom sam bacio loptu iz naših šest metara, protivnički golman ju je kačio pre nego je ušla u gol tako da je pogodak priznat. Bio sam jako srećan,  osećaj je izvanredan, s obzirom da sam golman i da se tako nešto ne vđja svaki dan” – objašnjava Luka Rnić.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Content is protected !!