MARJAN RNIĆ: ,, UVEK SAM SE TRUDIO DA NE ZABORAVIM ODAKLE POTIČEM. KADA PRAVITE SPORTSKU KARIJERU,NEMOJTE ZABORAVITI GDE STE NAPRAVILI PRVE KORAKE”

Član skupštine OFK Bačka, predsednik komisije za žalbe FSS i član izvršnog odbora, Marjan Rnić, rodom iz Kovina, prvi put je dobio nagradu za doprinos u oblasti sporta u Kovinu. Prema njegovim rečima najteže je dobiti nagradu u mestu u kome ste odrasli i zbog toga se ovom nagradom veoma ponosi.

FK ,,Radnički” Kovin pružate neizmernu podršku i pomoć, inače, ovo je prvi put da ste dobili nagradu iz Kovina. Sada ste već iskusni sportista, kakav je osećaj vratiti se u svoje rodno mesto, s obzirom da se vaši fudbalski počeci vezuju upravo za naš klub?

-Suštinski gledano, oduvek sam imao vezu, jer ovde mi najpre žive roditelji, brat, porodica. Kad-god imam priliku gledam da dođem u Kovin. Igrom slučaja otišao sam iz svog mesta sa 18 godina, ali sam se uvek trudio da ne zaboravim odakle potičem. Najteže je dobiti nagradu u svom mestu, postati svetac u svom gradu u zemlji Srbiji, sa našim mentalnim sklopom, verovatno je i najteže. Gledano sa sportskog aspekta, pravite neku karijeru, ali nikada nemojte zaboraviti gde ste napravili prve korake. To vam je kao u vaspitanju, ono što vas roditelji nauče u dečjoj sobi, to je nešto što će vas pratiti i u daljoj budućnosti, karijeri, životu. Uvek ću se truditi da pomažem klubu iz svog mesta, odakle potičem, jer nema ništa lepše kada uložite u nekog, pomognete nekome da ostvari svoje snove, u ovom slučaju sportske snove.

Nekada su se mladi više bavili sportom, sada taj broj opada, posebno u manjim sredinama. Koliko se izmenio klub od vremena kada ste vi igrali, pa do danas?

-Infrastruktura kluba pokušava da se održi na neki način kakva je i bila. Jedan od faktora koji utiče na nezainteresovanost jeste i stepen takmičenja. Ukoliko bi se klub plasirao u Vojvođansku, treću ligu, verovatno bi bilo i više interesenata u svim kategorijama uzrasta dece. Medijska kampanja koja se vodi danas, kao i način života ne ide u prilog sportu. Svi žele neke virtuelne sportove, mobilni telefon funkcioniše kao produžena ruka današnje omladine. U korak sa svetom naša deca idu kroz IT tehnologiju, i od zdrave nacije koja je imala pravi potencijal napravio se jedan miks zdravih i spremnih ljudi koji su robovi današnje tehnologije.

Kako Vam se čini sadašnja postavka naše uprave kluba, fudbalera, u odnosu na to kakva je bila kada ste vi trenirali?

Svaka čast ovoj mladoj upravi,mladim ljudima, na čelu sa profesorom Đorđem Anđelkov, jer većina njih potiče iz nekih sportskih porodica koja je trenirala i pokušavala da nam pokaže kojim putem bi trebalo da idemo i tako nastavimo njihov kontinuitet. To mnogo znači današnjoj deci, a mi smo ti koji treba da im prenesemo svoja znanja, iskustva, da slede naše primere. Nažalost, ovde je postavka igrača takva da mnogi napuštaju svoj klub zbog posla, školovanja. Niko od njih ne želi da putuje, da izađe iz zone komfora.

Mislite li da imaju šansu da se plasiraju u bolju ligu?

-Mislim da rade jedan sjajan posao, da imaju šanse da se plasiraju u neku bolju ligu. Znate, imate uspon kluba u takmičarskom smislu kada postižete razultate i plasirate se u ligu. Imate i strateški plan kluba u kome morate da napravite sve segmente, dobru infrastrukturu posebno ljudsku. Svi ti ljudi koji su u upravi kluba, ulažu svoje znanje,vreme, novac, strpljenje. Treba biti strpljiv, jer “Strpljenje je gorko iskustvo koje donosi slatke plodove”.

Spomenuli ste tehnologiju, virtuelni sport, kako motivisati današnju decu da se više bave i da zavole sport?

-Deca ili mladi ljudi gledaju u svoje roditelje, komšije, rođake kao u neke uzore, lidere. Ukoliko mi stalno gledamo u TV i nemamo vremena za aktivnosti i za sebe, deca će upijati naš način ponašanja. Oni su kao sunđeri, misliće da je to stvarna ličnost koju oni grade. Ja mogu da razumem današnju omladinu, ali ne mogu da ih opravdam i način na koji to rade. Da bi se održala današnja nacija, morate da se krećete kroz sport, neku zabavu, šetnju, putovanje. Dok se ne vrate univerzalne vrednosti, ne poraste kolektivna svest da je sport nešto što je dobro, što doprinosi razvoju, biće manji broj zainteresovanih i aktivnih u sportu. Loši ljudi se bave tuđim životom, normalni detaljima, a pametni, mudri i uspešni se bave načinom kako da ostvare ono što žele. Time se bave sportisti, imaju želju za uspehom, a da bi došao do cilja, svaki sportista mora da radi, da se potrudi, oznoji. Takođe, za promociju sporta, treba koristiti i medijska sredstva. Obezbediti toplu svlačionicu, bezbedne uslove za treniranje i rasteretiti roditelje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!